Zaeti - venecijanski keks i Venecija

Venecija " nevesta Jadrana " ovih dana je u karnevalskoj groznici . Kao svakom ljubitelju italijanske kulture    malo sam nostalgična što ove godine nisam deo toga , ali ako nikako drugačije barem kulinarski.

Ima različitih varijanti ovog keksa ,ali pri odabiru recepta sam se rukovodila činjenicom da se domaćice ne razlikuju u svetu i da recept mora biti jednostavan , od sastojaka koje imate uvek u kući i lepo objašnjen i naravno sa italijanskog bloga. 

Recept je sa bloga Meditandum i original možete videti ovde .

Pravila sam troduplu meru .

Sastojci :

300 gr. brašna tip 400 

300 gr. finijeg kukuruznog brašna

1 kesica praška za pecivo 

225 gr. putera sobne temperature

na vrh noža soli

6 žumanaca

220 gr. šećera u prahu

2 kesice vanilin šećera

180 gr. suvog groždja
75 ml ruma

Priprema :
Potopiti suvo groždje u rum  oko 15 minuta.  Prosejati brašno sa praškom za pecivo i pomešati sa kukuruznim , žumnacima, šećerom u prahu , vanil šećerom , praškom za pecivo , solju i žumancima i zamesiti testo . Na kraju dodati suvo groždje . Staviti testo dva sata u frižderu. Potom brašnjavim rukama formirati valjke . Seći na 1 cm debljine i redjati u pek papirom obložen pleh. Ostavite više mesta izmedju keksa jer se šire i rastu tokom pečenja.
Peći na 175 stepeni 15 minuta . Pečeno ostaviti 10 minuta u plehu .
Posuti prah šećer.
 
* Keks se topi u ustima . Aroma ruma daje glavnu notu ovom keksu i sočnost suvom groždju . Mada bi se očekivalo da suvo groždje izgori u keksu , to se nije desilo . Ne znam šta je bolje - "živo " testo ili kad je pečeno.  Kukuruzno brašno " ne prima" putar pri mešenju i učiniće vam se da je testo mekše. Medjutim , tokom pečenja putar otpušta svoju masnoću , a kukuruzno brašno ga upija što čini ovaj  keks izuzetno prhkim i mekim. Moji valjci su bili verovatno veći tako da sam od ove količine testa dobila 35 komada Zaetija . Valjke testa čuvajte u frižderu do rezanja kako bi imali "čistiji " rez i keksi očuvali oblik. Težina pripreme : laka i vreme pripreme ako se ne računa vreme hladjenja testa 20 - 30 minuta.

 Verzija za štampu 

Venecija 

iz ugla jedne turistkinje.
Navešću par istorijskih činjenica i biću kratka jer se o Veneciji ne može ispričati u jednom postu i dahu. Podjite u kratku šetnju sa mnom.
Venecija se nalazi u severoistočnom delu Italije. Poreklo imena vodi od plemena Veneto koje je nekad naseljavalo te krajeve. U to vreme područje Venecije je bilo močvarno  i ostrva Venecijanske lagune su služila za zbeg okolnog stanovništva kod upada varvara  na tle Rimske imperije .
Grad se rasprostire na 118 manjih ostrva i spojen je sa 117 mostova.
Pre puta  u Veneciju preporučila bih vam ovaj sajt  maps.veniceconnected.it  koji pruža usluge virtuelne ture kroz Veneciju koja vam kasnije olakšava snalaženje po gradu. Možete odabrati obilazak grada , muzeja ili poslovno.

 Posle dolaska trajekta u Veneciju , putnici  obično  izlaze  na  dokovima kod hotela Gabrielli i Danielli,   odakle se stiže  do Piazze San Marka za par minuta.

Tu ćete sresti i prve maškare . Tradicija maskiranja  potiče iz Mletačke republike u vreme ograničenih sloboda  .Stavljanjem maski omogućeno je proširenje sloboda, mešanje siromašnih slojeva i bogatih . Maskiranje je bilo zabranjeno u ratnim vremenima i od 1608.godine kada je nošenje maski bilo dozvoljeno samo na karnevali i službenim prijemima.

 U vreme karnevala je gužva , malo teže ćete se probijati i može izgledati ovako....

 Svi turisti imaju jedan cilj - da obidju grad u kratkom vremenu i što više fotografišu . Barem većina .Potrebna je snalažljivost i brzina da bi snimci barem na nešto ličili , a i visina :D
Dok dodjete do Piazze San Marko već ćete imati bar sto fotografija . Proći ćete pored bivšeg sirotišta i spomenika ...

bivše sirotište

Videćete Most uzdaha koji je sagradjen u 17.veku i povezuje Duždevu palatu u kojoj su se održavala sudjenja i zatvor. Prolazeći ovim mostom osudjenici su poslednji put bacili pogled na Veneciju . Iako je vreme inkvizicije prošlo , osudjenici su bili zatvoreni u donjim ćelijama i pri prvim poplavama bi se udavili . Iz ćelija su se spasila samo dva zatvorenika. Jedan od njih je bio čuveni Kazanova.
 Zanimljiva je činjenica da je u vreme Mletačke republike 13. - 14. vek bilo dovoljno 50 potpisa gradjana da bi nekog izbacili iz Venecije i ta tradicija se održala par vekova. Mada ako i danas napravite neki veći prekršaj protiv kulturnog znamenja Venecije dobićete doživotnu zabranu ulaska na njenu teritoriju.

Most uzdaha

 Stižemo na trg sv. Marka  na kome dominira Bazilika svetog Marka sa odvojenim zvonikom i Duždeva palača.

Trg sv. Marka

Poseta Bazilici i tornju je do 18 h , tako da posetite prvo ova dva zdanja. Ulaz se plaća 10 -tak eura .
U bazilici se čuvaju mošti svetog Marka koje su dopremili 828.godine dva trgovca i jedan plemić . Zanimljivost u ovoj priči da su mošti prokrijumčarili u svinjskoj masti ispred nosa carinika kojima se zgadio prizor.

Bazilika sv. Marka

 Baziliku krase konji sv. Marka koji su tu postavljeni oko 1254. godine. Smatra se da su bili deo Trajanovog luka , potom su završili u Kostantinopolju da bi ih dužd Enriko Dandolo doneo kao plen iz krstaških pohoda. Napoleon ih odvozi 1797.godine u Pariz, da bi posle 15 -tak godina bili vraćeni ponovo u Veneciju.

Grčki  konji ili konji sv. Marka

 Duždeva palata je izgradjena u gotičkom stilu u 16 veku na mestu stare izgorele palate o kojoj nije ostalo puno pisanih dokumenata i bila je rezidencija mletačkih duždeva . Danas je muzej i jedan od najposećenijih muzeja na svetu. 

 Toranj sa zvonikom se izdiže na sredini Trga . Njegova starija verzija se srušila 14.jula 1902 .godine . Na slici je rekonstruisana verzija.

 Na piazzeti manjem trgu  se izdižu dva stuba . Na prvom se nalazi prvi zaštitnik Venecije sv. Teodor , a na drugom sv. Marko predstavljen likom krilatog lava .

sv. Teodor

sv. Marko

Na ovom mestu je pogubljeno puno ljudi . Medju njima i jedan dužd koji je želeo da se osveti svojoj ženi i njenom ljubavniku . Medjutim spletom okolnosti i političkih igara , on je osudjen i pogubljen i otada je nastala rečenica " čuvaj se linije  sv. Marka ".
Toranj sa satom datira iz 1496. godine . Krasi ga veliki prolaz iznad koga se nalazi veliki sat sa satnim mehanizmom koji se pokreće samo jednom godišnje na Bogojavljenje , kip Majke Božije sa detetom , krilati lav na pozadini noćnog neba sa zvezdama i dve bronzane Mora koje prikazuju mitološke gigante Intresantna istorijska činjenica je da su oca i sina koji su izlili ove figure i napravili satni mehanizam oslepeli i odsekli desnu šaku kako ne bi napravili duplikat.

Prateći znake dolazimo do mosta Rialto- sedišta trgovaca , kanala Grande koji se pruža celim gradom  i pijace - mesto gde  možete kupovati najjeftinije suvenire u gradu . Primer: mapa grada je na pijaci 3 eura , drugde 7.

most Rialto

Osnovno prevozno sredstvo su gondole kojom upravljaju gondolijeri . Tipično muško zanimanje koje je odolevalo 900 godina svakoj promeni da bi pre par godina jedna italijanka ( majka dvoje dece ) položila test gondolijerstva i postala prva žena gondolijer u istoriji Venecije. Možete obići grad gondolom ...

a možete i taxijem što bih vam preporučila . Grupna karta je 18 eura, pojedinačna do 25 - 30 eura . Isplati se jer ne možete peške sve obići .

 I na kraju Santa Maria della Salute koja predstavlja simbol grada i podignuta je  u čast Gospe od zdravlja čiji praznik slave 21.novembra svake godine jer veruju da ih je spasila velike kuge u 17 veku koja je trajala osam  godina .

Santa maria della Salute

plato ispred crkve

Sama crkva  je izgradjena na terenu koji drži više od milion stabala ( iz Dalmacije ) i od istarskog mermera . Osmougaono zdanje predstavlja malu zavetnu crkvu sa impozantnim oltarom koji krasi crkvu i velikim platoom  ispred .Možete slikati unutrašnjost bez blica.

Naš pesnik Laza Kostić ju je opevao u svojoj pesmi Santa Maria della Salute

" Oprosti , majko sveta , oprosti ,

što naših gora požalih bor , na kom sam ustuk svakoje zlosti ,

blaženoj tebi podiže dvor ;

prezri nebesnice , vrelo milosti ,

što ti zemaljski sagreši stvor:

kajan ti ljubim prečiste skute ,

 Santa Maria della Salute .

Zar nije lepše nosit lepotu,

svodova tvojih postati stub ,

nego grejući svetsku grehotu 

u pepo spalit srce i lub ;

tonut o brodu , trnut u plotu ,

djavolu jelu a vragu dub ?

Zar nije lepše vekovat u te,

Santa Maria della Salute ?

Oprosti , majko , mnogo sam stradao ,

mnoge sam grehe pokajo ja, 

sve  što je srce snivalo mlado ,

 sve je to jave slomio ma';

za čim sam čezno , čemu se nado,

sve je to davno pepo i pra', na ugod živu pakosti žute ,

Santa Maria della Salute... "

Venecija se tokom vekova borila sa sušama , bolestima  i neprijateljskim upadima i uvek je važila kao primer ljudske pobede nad prirodom. Medjutim u poslednje vreme se primećuje tonjenje grada za koje je zaslužno isušivanje močvara pre par vekova . Iako se svakodnevno menjaju debla i nasipa teren , kod crkve Santa Marie to nije moguće zbog činjenice da ima milion stabala i da je tehnički neizvodivo. Italijani su konfrontirani i sa problemom globalnog zagrevanja i povećanjem nivoa mora , stoga se u poslednje vreme grade betonski zabrani koji bi sprečili naglo prodiranje  morske vode u grad. Procenjuje se da će Venecija do kraja ovog veka biti potopljena . Nadajmo se da će tehnološki razvitak to usporiti i Venecija ipak biti očuvana i za generacije koje dolaze.